У Данској је 1898. године учитељ Холгер Нилсен (Holger Nielsen) у Олдрупу је увео у школски програм игру сличну данашњем рукомету, у дворани са 7 играча. Из Данске се игра проширила 1912. у Шведску и Немачку. У Чехословачкој се почетком XX века играла хазена, која је веома слична рукомету, а Ирској, Северној Америци и Украјини играле су се игре сличне малом рукомету.
Године 1919. увео је Карл Шеленц (Karl Shelenz), професор Више школе за физичко васпитање у Берлину, рукомет на великом игралишту, а у Шведској се развијао, због климатских услова, мали рукомет у дворани. Велики се обично играо на фудбалском терену са 11 играча и са 2 резерве, а мали у дворанама или на отвореним теренима димензија (15-25 х 30-50 m) са 7 играча, а најмање са 4 играча у малим дворанама. |
У Амстердаму је 1928. основана Међународна аматерска рукометна федерација - ИАХФ (нем. Internationale Amateur Handball Federation), a 1936. велики је рукомет први и једини пут уврштен у програм Олимпијских игара.
Године 1938. одржана су у Немачкој светска првенства у великом и малом рукомету. Уместо ИАХФ (који је престао са радом 1939) у Копенхагену је 1946. основана Међународна рукометна федерација ИХФ (нем. Internationale Handball Federation).
На просторима бивше Југославије рукомет се појавио најпре у Вараждину и Загребу 1933. Прво рукометно игралиште направљено је у Загребу где се одиграла и прва утакмица средњошколаца Љубљане и Загреба (5:8).
Године 1938. одржана су у Немачкој светска првенства у великом и малом рукомету. Уместо ИАХФ (који је престао са радом 1939) у Копенхагену је 1946. основана Међународна рукометна федерација ИХФ (нем. Internationale Handball Federation).
На просторима бивше Југославије рукомет се појавио најпре у Вараждину и Загребу 1933. Прво рукометно игралиште направљено је у Загребу где се одиграла и прва утакмица средњошколаца Љубљане и Загреба (5:8).